Moja школа
Моја школа, у коју идем, се зове „Коста Стаменковић“. Налази се у подножју брдовитог и најлепшег насеља Хисар. У њој иду ђаци од првог до осмог разреда. Деца долазе из неколико околних насеља.
Своју школу доживљавам својом другом кућом, а другаре из одељења још једном породицом, јер проводимо доста времена заједно.
У мојој школи постоји велико школско двориште. У једном делу тог дворишта је терен за фудбал и кошарку, а у другом је трим стаза. Поред тога ту је велики летњиковац, направљен од дрвета, у коме се најчешће окупљају ђаци пре или после часова.
Из школског дворишта се може ући у салу за физичко, у којој има доста справа за вежбање и тренинге. У приземљу школе је велики хол. Ту се изводе приредбе за Дан школе и Светог Саву, и организује новогодишњи маскенбал. Такође ту се налази мала кантина и прoсторије за предшколце.
На наредном спрату су канцеларије за психолога, педагога, директора и зборница. Поред улаза у зборницу је постављена биста народног хероја Косте Стаменковића, по коме је школа добила назив.
Овде имамо доста учионица и кабинета. Тренутно користимо кабинете за информатику и музичко. Могу да кажем да су кабинети занимљивији од учионица јер су опремљени за предмет за који су намењени.
Скоро свака учионица је украшена паниома и фигурицама. Тако је и са осталим просторијама у школи. У ходницима су окачени разни ученички и наставнички радови и слике. Мислим да због тога свако, ко се нађе у школи може да осети неку топлину.
Имамо библиотеку која је добро опремљена књигама.
Најлепши и најбољи део школе чине наставници и ученици. Пре подне иду млађи разреди и учитељице, а после подне старији разреди и наставници. Наставници су сви супер, добро објашњавају, имају разумевања за сваког и увек су ту да помогну.
„Школе су велике и добре маме, стотину деце негују саме…“
Емилија Радоичић (V-3)
