Moja школа
Школа је храм знања и учења и она нас води до првог пута и до многих наших следећих корака. У њој учимо како да постанемо бољи и паметнији људи. Школа је наша друга кућа, а наставници и одељење друга породица. Бити ученик је битна ствар у животу, иако многа деца то не схватају.
Наша школа је лепа као и свака друга. Окружена је великим простором намењеним за децу. Пуна је зеленила и цвећа. Она има најлепше учионице,које су окићене прелепим дечјим радовима и цртежима. Наша школа налази се у подножју брда Хисар.
Сваког је дана пуна веселе деце, а уједно и добрих другара. Она носи назив једног познатог хероја, Косте Стаменковића. У самој школи налази се и фискултурна сала, коју сва деца воле јер се тамо играмо и трчимо, а уједно и бавимо спортом.
У школи имамо и један мањи зоолошки врт где се налазе ситније животињице попут зеке, птица, кокошке итд. Међу њима се налази и паун који нас сваког дана поздравља ширећи своја прелепа крила. По причи моје маме која је ишла у исту школу, сваки кутак чува тајне, које буде сећања на старе дане и прелепе тренутке, проведене са пријатељима.
Школа је радила пуним плућима све док овај велики вирус није све упропастио. Сада не виђамо све другаре и није нам лепо, као што је било, али ја волим своју школу упркос свему и волећу је и кад се од ње растанем иако то не желим.
Срце моје школе куцаће још много година и одликоваће се добрим и успешним ђацима некада можда будућим научницима.
Даница Васић (V-1)
