Продужени боравак

Самосталан боравак код куће често излаже дете многим опасностима, а страх и брига родитеља за дете током радног дана намећу потребу за организованом бригом за дете. Школе тиме добијају нову и захтевнију улогу која од запослених захтева организованију бригу о детету током целог дана. Продужени дневни рад након (или пре) редовне наставе – продужени боравак, један је од модела којим се могу квалитетно и структурално решити наведени проблеми, посебно у урбаним срединама. Нова улога школе на тај ће начин бити максимално и рационално искоришћена јер пружа небројене могућности деловања у сврху правилног развоја и раста сваког детета у квалитетну особу, корисну својој породици и заједници.

Пре или после редовне наставе (у зависности од смене) организује се продужени боравак у школи за ученике првог и другог разреда основне школе.

Боравак и рад према таквом облику организује се од 7 сати до 16 сати (дежурство по потреби и након 16 сати).

Група ученика-полазника продуженог боравка може се организовати различито:

• групе ученика истог разреда и одељења (хетерогене групе ученика које се праве по принципу припадности одељењу – тзв. целодневна настава);
• групе ученика истог разреда, али различитих одељења (хомогене групе састављене по принципу могућности и потреба деце, њиховог нивои напредовања и темпа којим могу да прате рад).

Код првог модела (групе ученика истог разреда и одељења), формиране су две групе, два одељења ученика чији родитељи су се изјаснили за целодневни боравак детета у школи. Два учитеља воде једну овакву групу, односно одељење и по договору одлучују о подели активности у одљењу (часови редовдне наставе, израда домаћег задатка, сати слободних активности и сати слободног времена).

Препорука је да се учитељи који раде у редовној настави свакодневно договарају и усклађују своје активности са учитељем из продуженог боравка. Време за договарање и усклађивање активности не би смело бити краће од пола сата недељно.

Стручни тим сачињавају и учитељи веронаукеа и страног језика па је пожељно да се и они укључе у заједничко планирање активности.

У циљу упознавања деце, као и решавања педагошких ситуација учитељи из продуженог боравка су упућене на континуирану сарадњу са педагогом/психологом/социологом школе.

Учитељи који раде у продуженомборавку делују јединствено, сараднички, синхронизовано, свеобухватно и интегрисано са читавим разредним процесом. Заједно сарађују с родитељима, одржавају родитељске састанке и појединачне индивидуалне разговоре с родитељима.

Следећа начела курикуларног приступа, а у складу с начелима локалног и школског курикулума, унутарња организација намеће свакој школи одговорност у креирању недељног и дневног распореда активности. Сваки учитељски тим креатор је свакодневног рада с ученицима, у складу са законитостима струке.

Циљеви реализације садржаја у продуженом боравку у складу су са општимциљевима основног образовања (три општа циља):

1. омогућити детету пун живот и открити његове/њене пуне потенцијале као јединствене особе;
2. омогућити детету његов/њен развој као социјалног бића кроз живот и сарадњу са осталима како би допринела/допринео добру у друштву;
3. припремити дете за даље образовање и целоживотно учење (учити како учити).

Специфични циљеви:

• потпун и хармоничан развој детета;
• важност истицања индивидуалних различитости (свако дете је јединствено; осигурава му се развој свих потенцијала);
• фокусирање на учење (истиче се важност онога што дете учи и процеса којим усваја знања);
• оспособити ученика за самостално учење;
• истиче се радост учења и подстичемотивисаностза учење;
• потенцирати важност учења утемељеног на опажању процеса из окружења (очигледна метода);
• писменост (језичка, математичка, информатичка);
• рад на начинима изражавања емоција (друштвено прихватљиви модели);
• развијање духовне димензије живота;
• европскаи глобална димензија модерног живљења;
• плурализам, поштивање различитости и важност толеранције;
• партнерство у образовању;
• улога технологије у образовању;
• брига о деци са посебним потребама.