Основна школа

Основно образовање и васпитање је делатност од непосредног друштвеног интереса и остварује се као јавна служба.

Основно образовање и васпитање је обавезно, траје осам година и остварује се у два образовно-васпитна циклуса.

Први циклус обухвата први, други, трећи и четврти разред. За ученике првог циклуса организује се разредна настава. Изузетно, за ученике првог циклуса може да се организује предметна настава из страног језика, изборних и факултативних предмета, у складу са законом.

Други циклус обухвата пети, шести, седми и осми разред. За ученике другог циклуса организује се предметна настава.

За припаднике националне мањине предметна настава може да се организује из српског језика и језика националне мањине са елементима националне културе од првог разреда.

Ученици су подељени у одељења од минимум петоро ђака за предшколско, а петнаест за основне и средње школе. Одређени број школа има ђачки парламент и/или вршњачки тим. Ђачки парламент предлаже побољшања и школске догађаје директору школе, док вршњачки тим, уз помоћ школског психолога, помаже ученицима у решавању школских проблема, првенствено када је у питању насиље, и то унутар Уницефовог програма „Школа без насиља“. У школама без вршњачког тима, цео посао је на психологу и органима школе. Средње школе уместо психолога имају педагога. Родитељи се организују у савет родитеља, који предлаже екскурзије, надгледа радње у блиској вези са ученинчким финансијама, и разговара и доноси закључке о догађајима битним за школу. Он такође преузима у одговорности ђачког парламента, ако он није присутан у одређеној школи.

Сваки предмет, сем физичког, има свој уџбеник. Ђаци набављају уџбенике у складу са одабиром предметног наставника. Купују их у књижарама, мада је куповина половних књига од оних који су одређени разред завршили уобичајена. Од школске 2009/10. године, сви основци који полазе у први разред добијају бесплатне књиге које морају да врате на крају школске године. Иако је првобитно планирано да се оштећене књиге наплаћују, министар Жарко Обрадовић је потврдио да се и такве књиге прихватају и не наплаћују. Бесплатне књиге су у прошлости биле доступне само ученицима који нису били у могућности да их набаве. Међутим, од школске 2010/11. године, бесплатне књиге су добили и београдски другаци и петаци, а од школске 2011/12. године, сви ученици основних школа на територији Града Београда добијају бесплатне уџбенике под истим условима.

Систем оцењивања ученика у Србији је бројни, а садржи оцене од 1, за најмање знање, до 10, за највеће знање. У основним и средњим школама, оцене су од 1 до 5:

• Недовољан (1) — оцена која захтева поправљање, јер није пролазна
• Довољан (2) — оцена за основно знање уз инструкције предавача
• Добар (3) — оцена за исправно репродуковање наученог садржаја
• Врлодобар (4) — оцена за јасно објашњавање и упоређивање градива
• Одличан (5) — оцена за стварање система знања и логичко повезивање садржаја

Више школе и универзитети ученике оцењују оценама од 1 до 10, где је 6 најмања пролазна оцена, коју студенти морају добити за наставак школовања. Сем тога, оцене за први разред основне школе су описне — предавачи у ђачке књижице уписују своја запажања у вези са одређеним учеником, каи и предлоге за даљи напредак.

Завршетком образовног циклуса, ученик који на крају школске године има закључене највише оцене (петице) из свих предмета од петог до осмог разреда основне односно током трајања средње школе, као и учешће на макар једном такмичењу окружног нивоа, као награду добија диплому „Вук Стефановић Караџић“, краће Вукову диплому, која се додељује од 1966. године. Раније су постојала и друга признања, као што је диплома „Михаило Петровић Алас“ (Аласова диплома) за изузетна постигнућа из природних предмета.

Страни држављани и лица без држављанства се уписују у школе на исти начин као и држављани Републике Србије. Једина разлика је, сем набављања одређених докумената, та да имају могућност похађања бесплатних часова српског језика пред полазак у школу, за случај да га већ не знају, како би могли да разумеју предавања у школи. Додатно, ако је ученик из европске земље, он има право да похађа часове свог матерњег језика и културе, бесплатно или уз доплату.