Моја школа се зове Коста Стаменковић.
Она је љубичасто-беле боје и лепо је уређена.У школи учимо да пишемо, читамо, рачунамо, цртамо…
У мојој школи има пуно ђака, сви заједно се дружимо, учимо и играмо.
У мојој школи налази се најлепше двориште и игралиште за играње, а у башти има пуно цвећа и дрвећа. Око школе налази се стаза за шетање, а испред школе је летњиковац са клупама, у коме моја другарица и ја радо проводимо слободно време.
У мојој школи постоји велика фискултурна сала у којој у слободно време, са својим клубом, тренирам кошарку.
Једино у мојој школи постоји мини зоо врт са малим животињама. На зидовима моје учионице се налазе разни панои и слике, које смо са пуно труда урадили моји другови и ја.
Ипак, моју школу не чини зграда, нити њене учионице, већ моју школу чине њени ђаци, учитељи и наставници.
Све бруји од ђачких гласова, смеха и повика. Кад се погледа са стране види се да је то место, пуно позитивне енергије и да у њему никада није досадно.
Николина Петковић (IV-2)
